Подручје бивше општине, а сада града Добоја, налази се на брежуљкасто-брдовитим предјелима и пружа се уз ријеке: Босну, Спречу и Усору. У долинама ових ријека смјестиле су се алувијалне равни које се од југа, у виду уске траке до једног километра, пружају према сјеверу. Од насељеног мјеста Велика Буковица шири се равничарско подручје на око три километра од ријечних обала до почетка брдовитих терена.
Рељефне прилике су од пресудног значаја за формирање земљишта на подручју општине Добој са аспекта вриједности станишта и супстрата за производњу пољопривредних култура. У равничарском дијелу најчешће се узгајају пшеница и кукуруз, затим јечам, зоб и раж. На брежуљкастим подручјима развијена је воћарска производња, а посебно производња шљива, крушака, јабука и другог воћа.
Клима
Добој има неке одлике континенталне климе, али непосредно преовлађује умјерено – континентална клима, са карактеристикама мањих количина падавина у релативно уједначеном распореду током године. Средња годишња температура у Добоју износи 10,5 степени Целзијусових.