Култура

Културни живот Добоја

У посљедњих неколико деценија, са општим друштвеним развојем, Добој почиње изграђивати и своју праву културну физиономију. У овом периоду остварени су квалитетно нови односи у области друштвеног организовања културе, установљени реални програми њеног развоја, а саме културне дјелатности доживјеле су брз и свестран развој.

На подручју Добоја, крајем двадесетог вијека, радило је 13 аматерских културно-умјетничких и културно-просвјетних друштава и шест професионалних институција. Као веома запажена, остала је дјелатност Аматерског позоришта „17. април“ из Добоја, које је добило значајна признања на републичким и југословенским смотрама, као и рад културно-умјетничких друштава у Добоју, Которском, Кожухама, Осјечанима, Бољанићу итд.

Коначно, 1956. године, Раднички универзитет је пресељен у новосаграђену зграду која је названа Дом културе. Поред филмске сале, у Дому културе у почетку су образовани одрасли, пољопривредници, дактилографи, књиговође, организовани су курсеви за учење страних језика. Касније су отворени Центар за ванредне студије Педагошке академије Тузла, Виша школа за организацију рада из Новог Сада, Туристичко угоститељска школа Београд, Управна школа за одрасле, и др.

У новосаграђену зграду Радничког универзитета смјештени су: Кино „Партизан“, Народна библиошека (у три просторије), Умјетничка галерија и Аматерско позориште (касније „Театар у магази“).

У Добоју је од завршетка Другог свјетског рата формирано много културно-умјетничких удружења и институција, међутим нека су постојала јако кратко. Са друге стране, неки су опстали кроз све недаће које вријеме носило – те установе и удружења трају до данас, са новим људима и идејама.

Од Клуба младих писаца до Клуба књижевника „Јован Дучић“

У Добоју је, 1955. године, основан Клуб младих писаца, у којем су, између осталих, били: Феликс Пашић, Ферид Чехић, Павле Бато Станишић, Никола Давидовић, Сенад Малоxоцић, Касим Дераковић, Бранко Јовановић, Саво Петровић…

Почетком 1961. године, покренута је издавачка библиотека „Паралеле“, чији су творци: Касим Дераковић, Бранко Јовановић и Саво Петровић, који ће се касније смјењивати као уредници. Библиотека је, током свог трајања, до 1972. године, објавила педесетак књига.

Након трогодишње паузе у књижевној издавачкој дјелатности, у Добоју је, 1975. године, основан књижевни клуб „Иво Андрић“.

У Добоју је прије посљедњег рата, постојао књижевни клуб који је носио назив Трудбеник, као и предузеће у којем је настао. Међу запосленим радницима у овом добојском колективу, још далеке 1951. године, појавли су се радници са књижевним стваралачким даром. Дуго су били анонимни пишући само за себе, да би касније почели и јавно да објављују своја дјела. За почетак су у колектив позивали познате и афирмисане ствараоце.

Овај клуб основан је 2011. године, у окриљу добојског Центра за културу и образовање. Клуб је исте године установио књижевну манифестацију Српске голготе 20. вијека, за коју проводи годишњи литерарни конкурс под истим називом. Књижевна секција је везана за републичку манифестацију којом се обиљежава годишњица формирања концетрационог логора у Добоју у првом свјетском рату.

Музеј у Добоју

Регионални музеј у Добоју основан је 8. новембра 1956. године, са задатком да прикупља, чува, штити и презентује кроз сталне и повремене изложбе, свеукупну културну баштину града и регије Добој. Музеј у Добоју је комплексног типа, што значи да прикупља музејске предмете из области археологије, етнологије, историје умјетности, као и предмете из области природних наука.

За пола вијека постојања и рада Музеј у Добоју прикупио је и чува богате збирке којима вјеродостојно и на стручан начин може презентовати дугу и бурну прошлост града и регије, од палеолита до наших дана.

Народна библиотека Добој

Настављајући традицију предратних читаоница с почетком прошлог вијека, Народна библиотека Добој отпочела је са радом 9. маја 1946. године.

Библиотека има статус самосталне јавне установе са својством правног лица и имовином у државној својини. Обавља функцију матичне библиотеке на подручјима општина: Добој, Дервента, Модрича, Вукосавље, Петрово, Брод, Шамац, Теслић и Станари.

Радио-телевизија Добој

Радио Добој, 30. јуна, 1966. године, емитовао је прву емисију у оквиру експерименталног програма. Одлуком СО Добој, од 17. априла, 1967. године, Радио Добој почиње да дјелује у оквиру тадашње Новинске и радиодифузне установе Глас комуна. Радио је емитовао двочасовни дневни програм. Тадашњи директор и визионар Здравко Нешковић и његови сарадници су сматрали да радио од локалне станице треба да прерасте у регионално средство информисања.

Скупштина града Добоја 2014. године усвојила је нови Статут предузећа „Радио-телевизија Добој“ д.о.о., које представља правног сљедбеника некадашњег локалног медија. РТВ Добој поред дозволе за емитовање радио-дифузног сигнала посједује и дозволу за емитовање програма путем кабловских оператера.

Српско црквено пјевачко друштво „Богољубље“

Српско црквено пјевачко друштво „Богољубље“ почело је са радом 2011. године, а по саставу је мјешовити хор. „Богољубље“ дјелује при Храму Рођења Пресвете Богородице у Добоју гдје недјељом и празницима саучествује у литургији.

Друштво је такође активно и при другим светковинама на добојској регији и околини. Осим духовне, хор „Богољубље“ изводи и световну хорску музику разних жанрова.

Дувачки оркестар

Више од пола вијека у Добоју дјелује дувачки оркестар. Настао је у оквиру Друштва „Соко“, 1920. године, а његов први капелник и диригент био је Анто-Тони Скутари. Као врстан музичар и добар организатор, он је за веома кратко вријеме окупио већи број омладинаца – будућих музичара, с којима је отпочео вјежбе и пробе. Оркестар је доста брзо оспосбљен за наступе на приредбама и другим јавним мјестима. Од тог времена многобројни наступи дувачког оркестра, утицали су и доприносили обогаћивању садржаја културно-забавног живота у граду и околини.

Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“

У Добоју дјелују културна друштва која се, између осталих, баве окупљањем људи са вокацијом за литерарно стваралаштво и имају издавачку дјелатност. То је, прије свих Српско просвјетно и културно друштво Просвјета, које је обновљено у Добоју 1991. године у оквиру обнављања рада Просвјете у тадашњој БиХ. Друштво је имало амбициозан и блистав почетак рада, међутим прије свега због недостатка финансијских средстава није толико активно.