Привреда

Површина града износи 653 км2 и територијално је подијељена на 67 мјесних заједница. Према процјенама укупан број становника града Добоја износи око 69.343, од чега око 70% припада руралном подручју града, односно око 30% урбаном подручју.

Природни ресурси

Природни ресурси у кориштењу:

• камен кречњак за грађевинарство на лежишту Шахин камен;
• експлоатација питке и индустријске воде на лежишту „Драгаловци“ Добој;
• Горанско језеро, излетиште Преслица, заштићено природно подручје Дуге њиве и сл.

Природни ресурси потенцијално искористиви:

• расположиво пољопривредно земљиште 33.700 ха;
• шумски фонд 27.000 ха.

Енергетске сировине:

• извори геотермалне енергије – Подручје Добој-Маглај-Теслић је утврђено као перспектвно подручје за налажење значајних количина термалних вода чија се температура креће до 80 º С. За сада организоване експлоатације ових богатстава нема;
• термалне воде-угљично киселе термоминералне воде у виду извора постоје у спречанској расједној зони на локалитету Бољанића са издашношћу од 10 л/сек, а присутне су и у дијелу западног Озрена (простор насеља Рјечица);
• сировине за производњу грађевинског креча и преципитата, као и грађевинског техничког камена;
• у Шеварлијама код Добоја налази се каменолом и Фабрика креча значајног капацитета као и производња одговарајућих камених агрегата за грађевинарство.

Предности Добоја

Добој има изванредне конкурентне предности, чинећи ово подручје атрактивним мјестом за живот и пословање:

• Географско-комуникациони положај (транспортна и стратешка локација),
• Кључно жељезничко чвориште у Босни и Херцеговини, сједиште ЖРС,
• Водни, земљишни и шумски потенцијал,
• Традиција и капацитети регионалног центра,
• Универзитетски капацитети, посебно у области саобраћаја,
• Неискоришћени капацитети и инфраструктура старе индустријске зоне (Усора),
• Природни локалитети – потенцијалне туристичке дестинације,
• Капацитети за образовање одраслих (доквалификација, преквалификација, оспособљавање),
• Функционалан и разноврстан спектар НВО,
• Нови погони прехрамбене индустрије и прерађивачких капацитета,
• Опредјељење градске администрације на континуирано унапређење квалитета услуга које се пружају инвеститорима и становништву.
• Изградња нових саобраћајница – коридор 5 Ц, аутопут Бања Лука – Добој,
• Погодан простор за индустријске зоне уз аутопутеве,
• Близина европског тржишта, али и других тржишта,
• Тренд пресељења производње на рубове ЕУ,
• Потенцијал транзитног туризма,
• Модернизација ЖРС,
• Постојање законодавног оквира за коришћење модела концесија и партнерства јавног и приватног сектора за реализовање капиталних развојних пројеката,
• Изградња регионалне депоније отпада,
• Коришћење међународних и домаћих фондова за превенцију ризика од елементарних непогода и других несрећа.