Саобраћај

Жељезнички саобраћај

Након заостале турске царевине, аустроугарска царевина, гради саобраћајну инфраструктуру првенствено за снабдјевање војске , а касније за транспорт природних ресурса. Градњом узане пруге од Паноније на сјеверу, према југу и Јадранском мору, долина ријеке Босне улази у мрежу европских комуникација. Добој постаје раскрсница комуникација које иду долином ријеке Усоре према Теслићу и долином ријеке Спрече према Тузли, а потом даље на исток према Србији. Тако Добој постаје најважнији и најпроточнији саобраћајни пункт на централном дијелу Балкана.

Добој је и данас велико жељезничко чвориште у којем се укрштају пруге и правци Добој-Тузла-Зворник и Добој-Бањалука-Нови Град. Добој је постао и остао град жељезничара.

У вријеме аустроугарске окупације постојала је жељезничка станица Добој која је и сада сачувана и постоји. Испред жељезничке станице је био станични трг. Данас је зграда жељезничке станице узане пруге претворена у стамбену зграду. Истовремено постојала је на подручју града и жељезничка станица узане пруге Усора, чији су објекти сада на истој локацији. Око ове станице је изграђено и насеље стамбених зграда за жељезничко особље.

Модерно доба

Данашња Жељезничка станица на прузи нормалног колосијека, изграђена је 1957. године. Након адаптације и изградње наткривених перона и подземног пролаза до перона, добила је нови изглед усаглашен са европским стандардима. Објекат жељезничке станице је изграђен са свим садржајима за одвијање саобраћаја, са чекаоницама, рестораном, билетарницом, складиштем и зградом коначишта за особље у пролазу.

У периоду 1976. године, када је кренула интензивна изградња и развој грађевинарства, постоје подаци да је од укупне количине робе који је транспортован жељезницом 86 процената био намјењен за потребе грађевинарства. У том периоду кроз жељезнички чвор Добој је пролазила огромна количина роба из свих дијелова бивше нам државе Југославије. Путнички собраћај је такође био интензиван па је превоз и флуктација путника кроз град и жељезничку станицу Добој био у десетинама хиљада.

Жељезнички чвор у Добоју је представљао значајну инфраструктуру са веома великим прометом робе и путника. Подаци показују да је број путника који годишње прођу кроз добојску станицу, у периоду од 1959. до 1970. године, прелазио цифру од два милиона. Превоз робе у овом периоду износио је од 500 хиљада до преко два милиона тона.

Жељезнице Републике Српске

Жељезнице Републике Српске (ЖРС) основане су 1992. године са сједиштем у Бањалуци, а од 1996. године сједиште компаније је у Добоју, граду који је одувијек био град жељезничара и други по величини жељезнички чвор на простору некадашње Југославије.

Жељезнице РС су предузеће за јавни превоз путника и робе и управљање инфраструктуром на територији Републике Српске. Компанија је акционарско друштво, а у структури капитала учествују акциони фонд, пензиони фонд, фонд за реституцију и приватни капитал.

Унутрашња организација заснива се на основним принципима који обезбјеђују ефикасност обављања послова из дјелатности Друштва, техничко-технолошку структуру система, сигурност запослених и реалну добит.

Макроорганизацијску шему чине:
– Послови инфраструктуре
– Послови операција
– Заједнички послови

Као Дан ЖРС обиљежава се 12. мај када је покренута иницијатива за оснивање предузећа, а од 2002. године и као Дан жељезничара и Крсна слава, Свети Василије Острошки.

Добој – чвориште аутопутева

Добој не само да је жељезнички чвор, укрштање аутопутева Бања Лука-Добој и Коридора Vc на територији града чине Добој и значајним друмским чвориштем, чијепредности треба искористити. Најзначајнији инфраструктурни потенцијал за даљу интеграцију унутар Републике Српске је аутопут Бања Лука-Добој.
Почетна стационажа предметног аутопута налази се иза интеррегионалног чвора Маховљани 1, а завршна на споју са постојећим магистралним путем М17, (односно интеррегионалним чвором Јоховац 2), (дионица Шешлије-Добој), у зони између насељених мјеста Јоховац и Руданка. Сама дионица аутопута обухвата три чвора Маховљани 2, Прњавор и Јоховац 1, типа „Т- петље“ с цестаринским пролазом.

Треба нагласити да постојећи магистрални пут М16.1 од Бања Луке према Добоју, преко Дервенте данас већ има битну улогу у путном систему даљинског промета европског домета. Исти за већи дио РС и ФБиХ представља битну везу са западном и сјеверном Европом, при чему је и око 50 привредних и друштвених потенцијала РС концентрисано у зони овог пута.

Просторним планом је одређено да сви инфраструктурни коридори, а посебно предметни коридор мора бити уведен у систем просторног планирања ради стварања система изградње који генерално трајно штити све коридоре. Стално и неконтролисано грађење у саобраћајним коридорима доводи до пада путних брзина, смањења сигурности и комфора кориштења саобраћајница. За сада не постоје политичко-правни механизми да се ти процеси успоре и зауставе.

Према Просторном плану Републике Српске земљиште око аутопута је углавном пољопривредно. Пољопривредно земљиште представља природни потенцијал за развој простора и општина. Самим тим Просторни план даје основна опредијељења у погледу пољопривредног земљишта, у смислу да се пољопривредно земљиште сачува као ресурс у највећој могућој мјери, да се претварање пољопривредног земљишта у друге врсте земљишта, а нарочито у грађевинско сведе на најмању могућу мјеру,тако што ће се умјесто развоја појединачних инфраструктурних система тежити стварању комплексних, вишенамјенских коридора.

Дужина дионице аутопута износи 71+912,51 км.

Коридор Vc у Републици Српској

Транс-европски коридор Vc представља главну транспортну руту у БиХ од сјевера ка југу. Повезује Будимпешту (Мађарска) са јадранском луком Плоче (Хрватска). Унутар БиХ, укупна дужина Коридора Vc је око 335 km. Пројектно подручје се налази на сјеверу земље и дио је планиране секције која пролази кроз Републику Српску (РС) у дужини од око 46,6 km.

Пројекат је од великог значаја за повезивање западних и источних дијелова РС са Коридором Vc и даље са Коридором X у Хрватској. Пројекат ће допринијети повећању капацитета саобраћаја и смањењу саобраћајног оптерећења на постојећој мрежи регионалних путева. Први планови за изградњу аутопута кроз БиХ, као дио транс-европског копненог коридора, започети су касних 70-их година прошлог вијека.

Траса Коридора дефинисана је 1981. године и након широких јавних консултација, формално је одобрена као дио Просторног плана БиХ из 1982. године. Ипак, први значајнији кораци начињени су 2004. када је Вијеће министара БиХ донело одлуку о развоју пројекта изградње Коридора што је праћено израдом Студије изводљивости и Идејног пројекта 2006. године. Просторним плановима Републике Српске (2008-2015 и 2015-2025) траса Коридора Vc кроз РС представљена је као кључна путна транспортна веза од великог економског значаја за ентитет.