Здравство

Болница у Добоју

Историја

По завршетку другог свјетског рата, када Добој постаје средиште регије која покрива општине Дервента, Брод, Модрича, Шамац, Теслић, Маглај, Оџак, Грачаница и Тешањ појављује се потреба за оснивањем болничког центра у Добоју који би могао пружити адекватне услуге здравствене заштите становника овог подручја.

Претеча оснивања садашње ЈЗУ болница “Свети апостол Лука” у Добоју је формирање здравствених амбуланти, а затим и Омладинске болнице за потребе радних бригада, које су градиле омладинске пруге Шамац – Сарајево 1947. године и Добој – Бања Лука 1950. године. Окончањем Омладинских радних акција, Омладинска болница предата је општини на употребу. Одлуком тадашњег Извршног одбора општине 1952. године основана је Општа државна болница у Добоју. Тај догађај, уз присуство великог броја грађана и званица, уприличен је 9. марта те године.

Рани почеци

У почетку она је имала свега два одјељења у скромним условима, са само 90 постеља. Хируршко одјељење са породилиштем било је лоцирано у старој адаптираној згради, а одјељење за унутрашње болести у бараци. Магацини, вешерај и кухиња су пронашли своје мјесто у помоћним објектима. И као таква успијева да у првој години лијечи 3.566 болесника, изврши 538 различита хируршка захвата и 283 порођаја.

Народни одбор среза Добој наредне је године преузео болницу као среску установу, што каснијим територијалним преуређењима БиХ одговара регионалној болници, што је она и данас. Болница се током година развијала и осавремењавала како у стручном кадру, тако и у изградњи нових објеката, проширења капацитета и увођења савремене опреме. ЈЗУ Болница Добој тренутно пружа савремене услуге дијагностике и лијечења којој гравитира осам општина са укупном популацијом од око 270.000 становника.

Општа болница “Свети апостол Лука”

Доношењем нових прописа Републике Српске, по други пута је основана Општа болница Добој у државној својини и том приликом добија име “Свети апостол Лука”.

Данас, ова Јавна здравствена установа обавља секундарни и дијелом терцијални ниво здравствене заштите. По броју осигураника и броју услуга највећа је болница у Републици Српској, одмах иза КЦ Бања Лука. Запошљава 770 радника, међу којима 134 доктора медицине, а организована је у 19 медицинских и седам немедицинских служби. Располаже са 439 кревета, а на годишњем нивоу на болничком лијечењу је преко 20 хиљада пацијената са око 12 хиљада б.о. дана.

Служба за психијатрију, осим добојске, здравственим услугама покрива и регију Бијељине. Дијагностичке услуге Службе за радиологију и Службе за клиничко-биохемијске дијагностике имају водеће мјесто међу болницама Републике Српске по броју урађених анализа и радиолошких услуга, са адекватном дијагностичком опремом.

Нова болница за ново доба

Болница „Свети апостол Лука“ је у сталном континуитету са увођењем нових медицинских процедура. Лапароскопске операције на хирургији су постале рутинске, проширује се њихов обим на гинекологију и оториноларингологију, ортопедија усваја све већи број компликованих оперативних захвата, а урологија и офтамологија сваке године повећава број операција и прегледа на свом одјелу. У складу са финансијским могућностима ради се и на осавремењавању одјељења медицинском опремом. Осим болничких, ова установа пружа и консултативно-специјалистичке услуге посредством домова здравља широм добојске регије.

Болница у Добоју је једина здравствена установа секундарног нивоа, која има Савјетовалиште за исхрану и дијабетес, а овакве организационе јединице представљају један од најсавременијих облика секундарне здравствене заштите.

С обзиром да болнички објекат датира још од 1952. године, да је грађен по принципу павиљонског типа и да се налази на терену честих клизишта, 2019. започела је градња нове болнице, а завршетак радова се очекује током 2020. године.

Дом здравља

Некада

Почеци организованог пружања примарне здравствене заштите на подручју Општине Добој везани су за тридесете године прошлог вијека у оквиру Завода за здравствену заштиту за подручје Среза Добој. Даљи развој везан је за педесете године кроз организовање диспанзера, а затим и првог дома здравља 1953. године. Истих година имамо почетак изградње првих амбуланти у сеоском подручју.

Амбуланта у Осјечанима изграђена 1952. године од стране УНИЦЕФ-а, затим у Станарима 1958. године. Први објекат садашњег дома здравља изграђен је 1964. године под називом „Дом народног здравља“, а други постојећи централни објекат 1976 године.

У периоду од 1964. до 1992. године уз развој свих служби у дому здавља уз тадашњу организацију, текао је развој и изградња мреже амбуланти на сеоском подручју. Дом здравља 1992. године је имао два велика објекта у граду и 17 амбуланти на терену. Организационо је имао све тада планиране службе, а највећа служба је била Служба опште медицине са одсјеком за лијечење и патронажу.

У периоду од 1967. до 1984. Дом здравља функционише у оквиру здружене здравствене организације „Регионални медицински центар 23 август“ Добој, у оквиру кога су били још Регионална болница Добој, Регионални завод за здравствену заштиту и Апотека Добој.

У периоду од 1992. до 1995. године установа је функционисала прилагођено ратним условима и из тог периода изашла са значајним оштећењима објеката и медицинске опреме, као и одливом кадра, посебно високостручног.

Ново доба – у корак са трендовима

Санација штете започета је већ крајем 1995. сарадњом са првим међународним организацијама тако да је враћање већине служби у функцију урађено током 1997. године.

Установа се врло рано опредијелила за укључивање у реформу, већ од 1997. године у оквиру које је реализовано низ пројеката везаних за ментално здравље, породичну медицину, стручно усавршавање кадрова, реконструкцију и опремање.
Најзначајнији резултати су формирање Центра за ментално здравље 1999. године, Службе породичне медицине, низ завршених стручних усавршавања запослених из различитих области, статус образовне установе.

Дом здравља Добој је водећа здравствена установа примарног нивоа на регији Добој која је са својим стручним, мотивисаним особљем и у сарадњи са локалном заједницом посвећена постизању доброг психофизичког здравља цјелокупног становништва припадајућег подручја, а које се остварује уз примјену савремених медицинских достигнућа, стално образовање и унапређење квалитета.