Религијске заједнице

Добој се, с правом, може похвалити добрим међуљудским и међурелигијским односима. На потезу мањем од километра, под добојском тврђавом, налазе се богомоље четири религијске заједнице.

Православно Архијерејско намјесништво Добојско

Српска православна црква је епископална, са патријархом као врховним поглаваром на челу. Њена главна административна подјела ја на епархије, како у црквенојерархијском тако и у црквеносамоуправном погледу. На челу епархије стоји надлежни епископ као њен непосредни поглавар.

У црквеноадминистративном погледу епархија се, ради лакшег управљања, дијели на архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије и манастире.

Архијерејско намјесништво сачињава одређен број црквених општина и парохија. Епархија зворничко-тузланска има десет архијерејских намјесништава. На подручју Добоја налази се и дјелује Архијерејско намјесништво добојско. Архијерејски намјесник је протојереј-ставрофор Мирко Николић, парох Прве парохије добојске. Овдје напомињемо да се државне и црквене границе углавном не поклапају.

Храм Светих апостола Петра и Павла, Добој

Меџлис Исламске заједнице у Добоју

Историјат Исламске заједнице на подручју Добоја везује се за развој самог мјеста, града Добоја. Османска империја у новоосвојене државе, па и у БиХ, доноси своју културу живљења, као и властита архитектонска рјешења. Тако је уз саму Градину-тврђаву подигнута прва добојска Џамија, око које се развила Чаршија, 1521. године, а саградио ју је султан Селим I. Она и данас носи назив по свом градитељу – Селимија џамија.

Прије рата, 1992-95. године, тадашњи Одбор Исламске заједнице Добој се простирао на подручју једне општине Добој, који је обухватао подручје од 691 км2. Тај простор сада припада општинама Добој, Добој-Исток, Добој-Југ и Усора па се тако данас, МИЗ Добој простире на четири општине. Прва од ових општина се налази у Републици Српској , док се остале три налазе у Федерацији БиХ. МИЗ Добој данас броjи 29 Џемата и 32 џамије.

Основна мисија је пружање услуге вјерницима муслиманима у задовољавању њихових потреба. То је најзначајнија институција муслимана – Бошњака у Добоју, због чега је свакодневно на располагању грађанима Добоја, нарочито повратницима.

Џамија Селимија, Добој

Жупа Добој

Жупа Добој основана је о1.09.1896. године. Благопокојни надбискуп Јосип Стадлеру видио је да градић Добој постаје средиште цијелога краја. Због развоја индустрије, јер је Аустро-Угарска у Добоју, односно на Усори отворила шећерану, у Добој се почело досељавати мноштво људи из цијеле Монархије, посебно из дијелова Хрватске. Тако се указала потреба за оснивањем нове жупе јер је Жупа Сивша, којој је до тада територијално припадало ово подручје, била предалеко. Колико је одлука била исправна показују подаци из 1910. године, када је посвећена-отворена новосаграђена жупна црква. Те године је у жупи било 1.90о католика.

До 1935. године, жупа је била посвећена светој Кристини, дјевици и мученици. Тада патрон постаје Пресвето Срце Исусово. Све до 1945. године у жупи су дјеловала многобројна католичка, али и хрватска друштва. Године 1941. отворена је, дуги низ година грађена, зграда Хрватског католичког дома. Комунистичке власти су је одузеле и у њој се сада налази Музеј. Био је одузет и сам жупни уред, у који је био смјештен суд.

Жупа Пресветога срца Исусовог, Добој

Јеврејска општина Добој

Први трагови јеврејства на овим просторима датирају још из другог вијека нове ере. Међутим, масовније насељавање Јевреја историја биљежи послије шпанске инквизиције, 1492. године, а најстарија Јеврејска општина у БиХ је формирана у Сарајеву, 1567. године.

Јеврејска општина Добој формирана је 1871. године и од тада дјелује и ради до данашњих дана. Поред Јеврејске општине, Добој је и сједиште Јеврејске заједнице Републике Српске.

Синагога у Добоју

Прва Синагога у Добоју подигнута је 1874. године. Током Другог свјетског рата, у вријеме нацистичке окупације, Нијемци су Синагогу прво претворили у коњушницу, а потом је срушили, док је 93 одсто јеврејског становништва одведено улогоре из којих се никада нису вратили. Од некадашње Синагоге пронађена су једино улазна врата која су уграђена у данашњу Синагогу у Добоју.