Ломљење колача у част добојских новомученика
Код Спомен-костурнице страдалим Србима у Добоју сломљен је славски колач и освештано жито у част Светих новомученика Епархије зворничко-тузланске, поводом 108 година од интернације Срба у добојски логор, први у цивилизованој Европи који је организовала Аустроугарска у којем је од 1915. до 1917. године убијено 12.000 људи.
Свечани обред ломљења колача извршио је архијерејски намјесник добојски Мирко Николић заједно са изаслаником српског члана Предсједништва БиХ Бошком Томићем, помоћником министра рада и борачко-инвалидске заштите Небојшом Видаковићем, послаником у Народној скупштини Републике Српске Срђаном Тодоровићем и градоначелником Добоја Борисом Јеринићем, који је изабран за кума славе за наредну годину.
Присутни су и припадници Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ, руководство града Добоја, удружења проистекла из Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске, те Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године и конзулата Србије у Бањалуци. Након ломљења славског колача биће положени вијенци код Спомен-костурнице, а потом и код споменика “Добојски логор 1915-1917”, који се налази на мјесту некадашњег логора у непосредној близини садашње жељезничке станице. Ломљењу славског колача је претходила Света архијерејска служба у Храму Светих Петра и Павла у Добоју и опход око цркве.
Страдалнике у добојском логору је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве прогласио новомученицима Епархије зворничко-тузланске. Добојски логор, који је у Првом свјетском рату формирала Аустроугарска, био је прво организовано масовно стратиште у дотадашњој историји цивилизоване Европе. Први подаци о добојском логору предочени су тек у “Споменици посвећеној мученицима и жртвама добојске интернације из свјетског рата 1915/16. године”, која је урађена приликом освештања споменика, Спомен-костурнице са костима страдалих и Спомен-цркве Светих апостола Петра и Павла 1938. године.
Логор је основан 27. децембра 1915. и био у функцији до 5. јула 1917. године, а у њега је интерниран 45.791 Србин и то 16.673 мушкарца, 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих људи, жена и дјеце из Србије и Црне Горе, од којих је око 12.000 страдало. Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова уврстио је интернацију Срба у добојски логор у календар значајних догађаја.
